Niko ne želi da bude u koži Demokrata

piše: Željko Vukmirović

Niko ovdje nije lud za Demokratama. Ponajprije iz razloga što su tamo sigurni samo u klecanje koljena i ljubljenje ruku srpskim popovima, pa sve do bestidnog preuzimanja zasluga za gašenje požara od vatrogasaca koji rade za 670 eura. 

Nemaju šanse da se izvuku iz konstantne kampanje. Mnogo bolno. Suočeni sa potragom za što prihvatljivijim utočištem u okrilju moćnije stranke i nepovratnim urušavanjem sopstvene, postaju sinonim borbe za goli politički život. 

Naspram njih, čak i Milanče kao besprizorni Vučićev poslužitelj i lokalni pajac izgleda mnogo pristojnije. 

Ne postoji dokaz da je politička stranka Demokrate ikada nešto učinila u cilju boljitka Crne Gore. Sa preuzimanjem zasluga je sasvim druga stvar. I tu su prilično bezobzirni. Čak su i crnom Dritanu oduzeli autorizaciju potpisivanja Temeljnog ugovora i najprisnije odnose sa srpskom crkvom. Ispade da Dritan tu nije imao pojma, da je samo slučajno prolazio, da su sve to Demokrate završile. 

Ispada i da svako ljeto provode u izboru kome će se prikloniti u cilju opstanka i očuvanja zauzetih pozicija. Ponajprije iz razloga što njihov zvaničan stav nije poznat javnosti od njihovog osnivanja. O tome niko i nikad nije ništa konkretno saznao. Izvolite, provjerite. Prepoznato je samo nasljeđe prosrpskih političara s kraja ’90-tih. I uporno, mučno vaganje u izboru uspješnijeg koalicionog dogovora sa Mandićem ili Spajićem. 

Sporna je samo količina ostvarljivih interesa. A to, za ovo političko društvo koje je na razne načine potvrdilo da je lišeno osjećaja bilo kakve odgovornosti i ogrezlo u aroganciji, predstavlja prioritet svih prioriteta. Ova situacija je neprijatna za razne učesnike. Bez obzira na svoju potrošenost, ustanovljeni diletantizam i apsolutno odsustvo bilo kakve društvene simpatije, Demokrate će već naći načina da na prvim izborima izbore cenzus. A sa tim ni Rajo ni Spajke ne žele da se igraju. 

Igra sa državom je već sport za koji su svi navedeni izuzetno zainteresovani. 

Prepoznatljiva je i ćutnja Demokrata. Tek tu razvaljuju. Jer, koliko god bili indolentni u svom političkom angažmanu ili kako se već zove to što rade, ne mogu biti sigurni ko će ih više ucjenjivati ili brže prošpijati. Ni Rajo ni Spajke nisu previše ponešeni u ljubavi za koalicijom sa Demokratama. Samim tim, osnovana je pretpostavka da će mnogi u Demokratama ostati bez posla. A onda, kako konkretne štetočine po državu žive i u Mandićevoj i Spajićevoj stranci, Demokrate se nameću kao najbezbolniji gubitak. 

Niko ne želi da bude u koži Demokrata.