CRNA GORA, EVROPSKI STANDARDI I STABILOKRATIJA: Loše je počelo, ali je onda naglo posustalo

Čini se da što god Crna Gora i aktuelna crnogorska vlast urade, pa čak i da pokrenu novi rat u regionu, to će naići na odobrenja i simpatije iz Evropske unije. To se da zaključiti na osnovu poruka koje ovih dana stižu sa evrospkih adresa, kako u Briselu tako i ovih koje su stacionirane u Crnoj Gori. Jednostavno, geopolitička potreba za širenjem EU jača je od bilo kakvih neispunjavanja standarda i kriterijuma koje neka članica kandidat može da postavi pred evropske birokrate.

Zato i ne čude izjave koje slušamo ovih dana, kao recimo:

„Članstvo u Evropskoj uniji sve je bliže državama koje ispunjavaju uslove, a Crna Gora je najbliža finišu“. To je u srijedu poručila visoka predstavnica EU za vanjske poslove i bezbjednosnu politiku i potpredsjednica Evropske komisije Kaja Kalas, na zajedničkoj konferenciji za medije sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos.

Evropski aparatčici u Podgorici bili su u još raspoloženiji za dijeljenje pohvala. Tako je šef Delegacije EU U Crnoj Gori Johan Satler u srijedu kazao da je „danas dan za pamćenje za politiku proširenja Evropske unije“.

Johan Satler i Milojko Spajić

“Ovo je izvještaj za koji je Crna Gora radila dugi niz godina i šalje jasnu poruku da je članstvo nadohvat ruke“, poručio je egzaltirani Satler na zajedničkoj konferenciji za medije sa crnogorskim ćaci-premijerom Milojkom Spajićem koji je već navikao na evropske pohvale. Formalnom premijeru Spajiću, uostalom, nikad nije ni smetalo što te poruke dolaze za poslušnost, a ne zbog konkretnih rezultata, kojih naravno nema. Makar ne onih pozitivnih.

Slabi na fašiste

Pa što se zapravo desilo sa kriterijumima i ispunjavanjem čuvenih evropskih standarda kad je u pitanju pristupanje novih članica Uniji? To možda i najbolje možemo objasniti rečenicom – Evropa je loše počela, ali je onda naglo posustala.

Tako bi, otprilike, neki razredni starješina objasnio sluđenom roditelju zašto njegovo dijete ima brdo loših ocjena, zaostaje u praćenju nastave i, na kraju, bježi s časova.

Još kada su iz EU pristizale opomene o slobodi izražavanja povodom totalno politički skrojene predstave zvane „litije“, moglo se naslutiti da će takva reakcija brzo zamrijeti pod pritiskom evropskog ustručavanja pred srpskom crkvom. A da ne govorimo o apsolutnoj nezainteresovanosti uslijed višedecenijskog otvorenog uplitanja srpske politike u događaje u Crnoj Gori.

Marta Kos odaje priznanje Andriji Mandiću za čuvanje uspomene na Ratka Mladića

U startu se mogao naslutiti epilog prema kojem Evropa podržava desničarske režime, a ne smetaju im ni svi oni koji podržavaju politiku genocida i slave osuđene ratne zločince. Evropska stabilokratija zna da uredi te stvari, a susretom Satlera i spikera Skupštine Andrije Mandića u srijedu ponovo je potvrđena evropska tolerancija prema velikosrpskoj fašističkoj i genocidnoj politici.

Mladić više ne smeta

Istina je da su evropski predstavnici užasno stidljivo nedjelju dana bili zgroženi nad slavljenjem lika i djela presuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. A onda ih je valjda prošlo. Kao da je prehlada. I mogli su ponovo da pohrle u nove zagrljaje sa prvim nosiocima retrogradnog sistema koji im je na raspolaganju.

Crna Gora se ispostavila kao najbezbolniji teren za te stvari.

Evropa uvažavajući prevashodno sopstvene geostrateške interese praktično i nema velikog posla u Crnoj Gori. Zemlja je zahvaljujući novajlijama na vlasti politički unazađena za 35 godina, dok je nad ono malo ekonomskih potencijala izvršen klasični teror nesposobnih karijerista iskopanih po izboru strane religijske zajednice. Za Evropu, samo neveseo ambijent. I tu onda već mogu da ulete kao spasioci. O stvarnom ispunjavanju nekakvih standarda i kriterijuma, nema potreba previše govoriti.

O svom jadu se zabavili

Ima Evropa svojih problema. I bar nekoliko usputnih stanica na kojima nema zaustavljanja. Crna Gora zasigurno neće stvarati gužvu u tom saobraćaju. Zatvaranje poglavlja će već teći, bezvrijedni nosioci ovdašnje izvršne vlasti će se tu i tamo hvalisati evropskim završavanjem poslova, dugovi će se gomilati baš kao i obećanja, uvjeravanja i laži, a Evropa će se prestrojavati s novim izborima, ostavljajući Crnu Goru za neku drugu priliku.

Ovaj redosljed počinje već sljedećeg mjeseca sa Španijom. Slijede Francuska, Italija, Poljska, Finska…

I samo jednim površnim pogledom nije teško ustanoviti da će desničarske stranke u tim zemljama dominirati na izborima. Eventualna briga za stvarnu integraciju Crne Gore nema neke šanse bar za još godinu ili dvije.

Ali to nije prepreka evropskim zvaničnicima da svako malo iznose hvalospjeve na račun „šampiona evropskih integracija“ CrneGore, dok se njihovi visoki funkcioneri srdačno grle i ispijaju šljive sa političarima koji otvoreno zastupaju genocidnu i fašističku ideologiju.

No, to i nije važno, poslušnost lokalnih vladajućih političarčića je „vrlina“ koja se najbolje kotira u Briselu. Bez stava, političkih principa i kičme, spremni da se povinuju bilo kakvim nalozima i da budu poslušni, Spajić, Mandić, Milatović i ekipa crnogorskih vlastodržaca u ovom trenutku ne mogu da omanu pred EU aparatčicima. Makar ne do izbora i prilike da se izaberu neki novi loklalni politički povjerenici bez narušavanja čuvenog stabilokratskog modela.

Redakcijski komentar