Smokvin list „srpskog sveta“ i eurointegraciona demagoška ekstaza

Populistička ekstaza aktuelne vlasti poprima neslućene razmjere kada su u pitanju evropske integracije. Čini se da su nosioci najviših državnih funkcija, makar formalno, bezrezervno zalaganje za „srpski svet“ i vrijednosti nebeske Srbije, zamijenili vjerom u Evropu, pa misle da lagano plutaju na oblaku evropeizma u sigurnu briselsku luku.

Povod za novu ekstazu među vladajućom većinom je odluka Odbora stalnih predstavnika država članica Evropske unije (COREPER) koji je u srijedu odobrio formiranje ad hoc radne grupe za izradu Ugovora o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji.

Ekstatične izjave najviših državnih zvaničnika samo su se ređale, kao na traci, a formalni premijer Milojko Spajić, njegov neformalni šef Andrija Mandić i ekipa, egzaltirano su ponavljali kako je „napravljen ključni iskorak ka završnici pregovaračkog procesa“.

Ćute na poruke koje im ne odgovaraju

Međutim, očigledno je da zaštitna lica vladajuće strukture čuju samo ono što im odgovara kada dolazi iz Brisela, a događaje koji im ne idu na ruku ili prećute, ili interpretiraju na sopstveni iskrivljeni način.

Andrija Mandić – Evropejac prije svega

Nedavni poraz Viktora Orbana u Mađarskoj mnogo je dublja poruka usmjerena direktono vlastima u Crnoj Gori, nego bilo kakva isprazna izjava evropskih zvaničnika puna fraza i floskula. Jer nakon pada Orbana puni smisao svih opaski o „trojanskim konjima“ koje Evropa više ne želi u svojim redovima dobila je pravi smisao.

Evropski zvaničnik koji se ne ustručava da kaže kako stoje stvari sa „trojanskim konjima“, je europarlamentarac iz Hrvatske Tomislav Sokol. On je jedan od onih koji dobro poznaje prilike u regionu, pa je odavno pročitao skrivenu velikosprsku politiku koju predvode Mandić, Bečićeve Demokrate, Milojko Spajić i pridruženi poslušnici. 

„Hrvatska želi Crnu Goru u Evropskoj uniji, ali neće ćutati dok se Crna Gora pretvara u instrument beogradske politike“, izjavio je prije nekoliko dana Sokol i dodao:

„Mandić je direktni izvršitelj puzajuće srbizacije države, Aleksa Bečić joj kroz sigurnosni aparat osigurava poluge moći, a Spajić se predugo ponaša kao smokvin list velikosrpskih snaga koje mu drže većinu. Vrijeme opredjeljenja dolazi, a tada će biti jasno postoji li evropska Crna Gora ili samo produžena ruka Beograda“.

Kos našla rješenje

Komesarka za proširenje EU Marta Kos nije bila toliko direktna u kritikama crnogorske vlasti, ali je njena izjava o „trojanskim konjima“ sada više nego jasna. Da njeno stanovište o aktuelnoj crnogorskoj vlasti nije previše daleko od onoga koje Sokol eksplicitno iznosi, govori i rješenje koje je Kos ponudila vezano za zakone o policiji i ANB-u. To rješenje ponajprije nikako ne odgovara vodećim članovima političke stranke Demokrata, a onda i njihovim partnerima u vlasti koji im obezbjeđuju podršku.

“Dva zakona – o unutrašnjim poslovima i o bezbjednosti, ne treba samo da budu usklađena sa zakonima EU, već i da dobiju podršku u crnogorskom društvu. Pažljivo ćemo pratiti kako se sprovode“, rekla je Kos u utorak.

Ovo čak ni u prema diplomatskim mjerilima nije uopšte uvijeno niti komplikovano. Riječ koja nedostaje i koja predstavlja upozorenje i okosnicu preispitivanja odgovornog bavljenja državnim poslom i procesom euroinetgracija je – transparentnost.

I to je zapravo ono od čega se ledi krv u žilama ovdašnjim diletantima u vlasti.

Evropski predstavnici koji se bave crnogorskom integracijom u evropsku zajednicu očigledno se suočavaju sa konkretnim poslovima destabilizacije države Crne Gore. Stvaranje infrastrukture koja će pogodovati interesima lokalnih prosrpskih stranaka, a onda i jačanju hegemonističke politike koja se iz Srbije isporučuje prema Crnoj Gori, ponajprije podrazumjeva dalje urušavanje svakog napora da se učini nešto konkretno korisno za državu. Tu se nažalost ističe i opozicija koja sabotira inicijative koje su sami pokrenuli dok su bili na vlasti.

Komesarka za proširenje EU Marta Kos nije bila toliko direktna u kritikama crnogorske vlasti, ali je njena izjava o „trojanskim konjima“ sada više nego jasna

I takvo činjenično stanje se ne može sakriti ni iza planine fraza i floskula o ljubavi prema Evropi, kojima crnogorska vlast obasipa evropske adrese posljednjih mjeseci.

Izvođači radova

Demokrate su u toj priči samo izvođači radova na putu. I već sada su kao politička formacija sasvim dovoljno daleko od bilo kakve uvaženije podrške u crnogorskom društvu. Ili, ako baš hoćete, nemaju dodirnih tačaka sa respektabilnim rejtingom, odgovornosti i pouzdanosti, a ni sa povjerenjem i stečenom reputacijom. To su, bar, u više navrata dokazali apslolutnom indolentnošću, ali i elementarnim nepoznavanjem gradiva koji se tiče osiguranja bezbjednosti građana. Pa, bilo to lomljava automobila u saobraćaju ili rad na terenu koji bi išao u prilog spriječavanju zločina na Cetinju.

A sa tim već nema nikakve “jeftine manipulacije”, kako je protivljenje Zakonima o unutrašnjim poslovima i ANB nazvao potpredsjednik Vlade Aleksa Bečić. Jer, nepovjerenje ovdje nije vezano za pitanje nužnosti čišćenja bezbjednosnog sektora, jer ono je nužno. Nepovjerenje EU se u ovom slučaju odnosi na očigledan nedostatak formalnog znanja, na odnos prema poslu lišenom profesionalnosti, na ustanovljenu oholost i potpuno ignorisanje odgovornosti. A tu zaista nema ništa jeftino…

Partijski interesi ispred državnih

Ustanovljena politička tendencija prema kojoj interesi Crne Gore nisu prioritet u odnosu na lične i partijske interese, nije samo karakteristika koja se prepoznaje kod partije Alekse Bečića. Čitava aktuelna vlast funkcioniše po modelu po kojem je na prvom mjestu funkcija, zatim privilegije i partijsko uhljebništvo, a na nekom skromnom petom ili šestom mjestu su interesi države. Takva politika se sprovodi skrivanjem iza zaklinjanja na vječnu vjernost Evropi.

Demokrate – vječiti džokeri Aleksandra Vučića u Crnoj Gori

Ono što dalje posebno narušava evropejsku idilu trenutnim nosiocima najvažnijih pozicija u crnogorskoj vlasti je i najava preispitivanja Evropske unije o finansijskoj pomoći Srbiji zbog stanja u tamošnjem pravosuđu i medijima. Još kada se uračuna Vučićev dosadašnji trošak u održanju na vlasti, ovdašnja koncepcija isplativosti bespogovornog službovanja prosrpskoj politici se može smatrati ozbiljno ugroženom.

Problem je u tome što sada aktuelna vlast želi da svoju odanost politici „srpskog sveta“, zamijeni vjerom u proevropsku priču. Tu se opet moramo vratiti na izjavu Tomislava Sokola – Spajić se predugo ponaša kao smokvin list velikosrpskih snaga koje mu drže većinu. Vremenom taj smokvin list počinje da zaudara na „srpski svet“ i tu mu ne zaista može pomoći ni kupanje sapunom ispraznih fraza i floskula, uz aromu zaklinjanja u evropeizam.

Redakcijski komentar