Ekonomija
KRIVOKAPIĆ: Moramo se od privatnog okrenuti državnom interesu
Nacrt zakona o igrama na sreću i nagradnim igrama, koji je Vlada nedavno utvrdila, doprinijeće prihodnoj strani budžeta oko deset miliona eura, saopštio je premijer Zdravko Krivokapić. Rekao je i da će se država okrenuti od privatnog ka opštem interesu.
Krivokapić je u intervjuu agenciji Mina-business kazao da je taj zakon dugo bio pripremljen, ali da nije ugledao svjetlo dana.
“Analizom smo uočili da bi to novo zakonsko rješenje doprinijelo prihodnoj strani budžeta oko deset miliona eura. Koja država je čekala toliko vremena da joj ta jedna prihodna strana ne bude popunjena na taj način? Zašto je država to čekala? O kojim interesima pojedinaca ili grupacija se tu radilo“, pitao je Krivokapić.
On je objasnio da je Nacrtom predviđeno potpuno uređenje igara na sreću na drugačiji i pravedniji način.
„Dobili smo podršku Slovačke ambasade koja će nam omogućiti da finansijskim sredstvima obezbijedimo infrastrukturu koja je neophodna da to sve funkcioniše“, naveo je Krivokapić.
On smatra da će se na taj način ono što je do sada bio prevashodno privatni interes okrenuti ka opštem.
„Crna Gora funkcioniše na vrlo jednostavnom principu. Za određene ljude može sve, za druge malo ili ništa. Tu filozofiju moramo da preokrenemo, bez obzira kome se to sviđa ili ne i ko kakav ima direktni ili indirektni uticaj u Crnoj Gori“, kazao je Krivokapić.
On je, govoreći o dinamici izgradnje prve dionice auto-puta Bar-Boljare, kazao da je i taj projekat jedan od problema sa kojima su se susreli.
„Mi smo samo upoznati sa informacijom koja glasi da je nemoguće završiti auto-put do septembra, što je ponovno probijanje roka. To podrazumijeva da treba potpisati novi aneks ugovora kako bi se obezbijedilo finansiranje, odnosno nekih 130 miliona EUR preostalih od kineske banke za finansiranje završetka tog projekta“, precizirao je Krivokapić.
On je kazao da se tu pojavljuje nekoliko problema, od kojih je ključan nadzor.
„Taj nadzor, koji u suštini radi jedna francuska firma, takvog je karaktera da je njhovo vrijeme isteklo, ali pošto je u ugovoru definisano i precizirano – do završetka radova, tu imate pravni problem. Ugovor je istekao, a radovi nijesu završeni i taj postupak je pred Privrednim sudom“, naveo je Krivokapić.
Što se tiče rezultata, prva odluka je u korist države, dok se čeka druga.
On je ponovio da je samo probijanje roka izgradnje problematično.
„Pandemija nije trajala čitavu godinu, nego, ako pošteno to gledamo, četiri mjeseca. To ne može da bude opravdan i objektivan razlog za produžetak radova. Da li vremenske prilike i neprilike utiču na izvođača? Uvijek utiču, ali ajde da budemo korektni, da li su one bile negativne ili pozitivne? Apsolutno pozitivne, da ste mogli do prije sedmicu čak i da asfaltirate određene dionice auto-puta“, saopštio je Krivokapić.
On je naveo da će u naredna dva mjeseca imati jasnu ekonomsku politiku koja će biti jasna svakom građaninu, jer oni idu na pojašnjenje i pojednostavljenje.
„Onom koji vlada prva premisao je zaštita države i imovine, to je njegov zadatak, a ne davanje imovine. Ova Vlada želi zbog toga da preispita sve što je do sada rađeno. Preispitivanje je naljepša riječ, jer na taj način ne optužujemo nikoga, ali sve se može preispitati i učiniti boljim“, ocijenio je Krivokapić.
On je dodao da sama činjenica da ukupnoj administraciji treba više od 100 takvih stručnjaka, govori da je to jedan mogući scenario koji se brzo realizuje.
Krivokapić je saopštio i da je drugi dio aktivnosti vezan za razvoj industrijskih postrojenja, naročito na sjeveru, kako bi se zadržali ljudi.
„Znate da smo mi proklamovali naziv humana dualna ekonomija. Na primjer, ako imate pet poljoprivrednih domaćinstava, date im još neki element, koji je vezan za neku malu proizvodnju, kako bi na taj način mogli to da sinhronizujemo i dobijemo veću dodatnu vrijednost“, rekao je Krivokapić.
On je najavio velika ulaganja u sektore poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali i realizaciju dvije interesantne ideje.
„Jedna je vezana za korišćenje otpada. To je projekat koji se odnosi na preradu potrošenih guma. Na godišnjem nivou imate oko 300 hiljada takvih guma, koje se često koriste za paljenje, što je porazno. Mislili smo da napravimo taj pogon, a poslije se javila ideja da to može da se proširi i na drugi otpad“, kazao je Krivokapić.
On smatra da je u Crnoj Gori jedino siguran posao u državnoj administraciji, ali da Vlada ima namjeru da promijeni ekonomsku politiku u tom dijelu.
„Tu će biti nekoliko podsticaja – jedan isključivo finansijski, a drugi nefinansijski, u smislu stvaranja ambijenta“, zaključio je Krivokapić.