Gabrijel Eskobar – prva žrtva pogrešne politike SAD u regionu?

Piše: Balša Knežević

Pomoćnik državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država za evropska i evroazijska pitanja Džejms O’Brajen posjetio je Crnu Goru početkom prošle sedmice, sastao se sa najvišim državnim zvaničnicima i javnosti poslao nekoliko sterilnih, uopštenih poruka o nužnosti euroatlantskih integracija. Posjeta je začinjena sa nekoliko saopštenja ilustrovanih lijepim fotografijama protokolarnih sastanaka.

Ispod površine zvaničnog protokola, opravdano se pretpostavlja da je O’Brajen Spajiću, Milatoviću i ostatku družine političkih diletanata dao uputstva što da rade i kako politički da djeluju u budućem periodu. Jer iz najnovijih dešavanja u Pokretu Evropa sad (PES) postaje jasno da nova garnitura mladih političara na vlasti (ali nažalost i u opoziciji), ipak nije navikla da razmišlja, a politička mudrost i visprenost za njih su misaone imenice. Stoga se stiče utisak da prije nego bilo što urade, moraju da dobiju jasan nalog – sa istoka, zapada ili Beograda, zavisi ko je skloniji kom nalogodavcu.

U tom kontekstu, posjeta O’Brajena ničim se ne izdvaja od posjeta ostalih visokih zvaničnika sa zapada, koji se u Crnoj Gori manje-više ponašaju kao kolonijalni upravitelji koji su prinuđeni da daju naređenja, jer je to izgleda jedini način na koji garnitura ’’političke omladine’’ koja je trenutno na vlasti može da funkcioniše.

Međutim, ono što je simptomatično je da sa O’Brajenom nije bilo specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, a njegovo prisustvo je bilo očekivano, ako ne zbog čega drugoga, onda zbog funkcije koju obavlja. Ali kada se osvrnemo na Eskobara, nedvosmisleno ćemo primijetiti da je ovaj američki diplomata sveden na nivo portparola kome je osnovni zadatak da u javnost šalje, unaprijed dogovorene, uopštene poruke. Eskobar se javio prije dva dana, i u intervjuu za Glas Amerike poručio da ’’Srbija mora da primeni preporuke ODIHR do narednih izbora’’, i saopštio da će ’’buduću vladu Srbije smatrati legitimnom’’. Prije dvije sedmice je ponovio šturu ocjenu koju zapadne diplomate stalno ponavljau  “da ne može biti jednostranih poteza” kada je riječ o odnosima Srbije i Kosova, i da će takvi potezi “imati posljedice”.

To bi manje-više bilo sve od njegovog ’’diplomatskog učinka’’ za ovu godinu.

Eskobar prekrižen?

Američki Senat je u oktobru prošle godine potvrdio imenovanje O’Brajana za pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju gdje je zamijenio prilično neupućenu i čini se nezainteresovanu Karen Donfrid koja je napustila tu funkciju u martu prošle godine.

Kada je u pitanju Zapadni Balkan, stiče se utisak da se Donfrid nije mnogo miješala u svoj posao i dala je odriješene ruke ambasadoru SAD u Beogaradu Kristoferu Hilu i Eskobaru da po sopstvenom nahođenju vode politiku SAD u regionu.

Oni su svoj položaj iskoristili da podržavaju i maltene tetoše srpskog autokratu na čelu kriminalno-terorističkog režima Aleksandra Vučića, koji ne bi mogao da dođe u poziciju regionalnog silnika i hegemona bez presedana koji je destabilizovao okolne države i pokušao da pripoji Crnu Goru ”srpskom svetu” da nije bilo, prije svega, podrške iz SAD.

Portal Aktuelno već je pisao da će zbog takvog ponašanja Eskobar i Hil biti sankcionisani i po svemu sudeći naše pisanje se obistinilo kao i nebrojeno puta do sad.  Jer O’Brajen, koji je bio specijalni izaslanik predsjednika i učesnik mirovnih pregovora o BiH, ali i dio američke delegacije tokom pregovora u Rambujeu između Kosova i Srbije 1999. godine, nije mogao da ostane pasivan kao njegova prethodnica.

”Bivša pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Karen Donfrid nije bila previše upućena i zainteresovana za situaciju u regionu, pa je povjerila Eskobaru i Hilu da manje-više rade što im je volja. Ali kada je došao O’Brajen, stvari su se promijenile jer je on i te kako upućen u dešavanja na Balkanu, pa je vjerovatno nagovijestio Eskobaru da mu više ne treba jer on ima bolji uvid i političku sliku regiona. Kada je u pitanju Hil i njemu je sužen prostor za manevrisanje, pogotovo kad je u pitanju podrška Vučiću”, rekli su naši diplomatski izvori.

Koliko je Eskobar ”uprskao” govore i informacije da je njegova želja da karijeru nastavi kao ambasador u Albaniji, sve dalje od ispunjenja.

”Nakon što završi mandat specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, Eskobar će vjerovatno biti poslat u neku južnoameričku zemlju”, rekli su naši izvori.

Otvoreni Balkan i DF u Spajićevoj Vladi

Hil i Eskobar, u nedostatku diplomatske mudrosti i dalje se zalažu za propali velikodržavni projekat ‘Otvoreni Balkan’ koji je samo sinonim za ‘srpski svet’.

O’Brajan je bivši savjetnik američke državne sekretarke Madlen Olbrajt, a još dok je ona bila živa je bio jedan od rukovodilaca ”Olbrajt grupom” i bio zadužen za Evropu, kao potpredsjednik za evropsku praksu te grupe, koja je povezana sa ”Dentons Global Advisors” grupom. Kasnije je ta organizacija preimenovana u ”Olbrajt Stounbridž grupu” i upravo je na tom mjestu rođena ideja Otvorenog Balkana.

”Na osnovu stanja u regionu stiče se utisak da su Hil i Eskobar radili po Vučićevom nalogu, i više se nije mogla naći granica između ličnih interesa i interesa SAD kao globalne političke sile u regionu. Iako je O’Brajen učestovao u lobiraju za Otvoreni Blakan, za očekivati je da je kao iskusan diplomata shvatio da su njegovi podređeni ‘uprskali stvar’ i da sada treba tražiti novi model za Balkan, što prije svega podrazumijeva mnogo oštriji pristup Vučiću i njegovom režimu”, kazali su naši izvori.

Osim podrške srpskom autokrati Vučiću i propalim velikodržavnim projektima, Vašington ima još dosta razloga da bude razočaran učinkom svojih diplomata, odnosno prije svega Eskobara.

”Eskobar je direktno odgovoran za manjinsku podršku bivšeg DF-a Spajićevoj Vladi, ali i za to što je četnički vojvoda, velikosrbin koji otvoreno podržava režim u Kremlju Andrija Mandić, došao na čelo parlamenta. Eskobar je dao nalog Spajiću da prihvati manjinsku podršku bivšeg DF-a, dok je zvanično američka diplomatija preko ambasadorke u Podgorici Džudi Rajzing Rajnke zauzela sasvim drugačiji stav – saopštenjem za javnost se ogradila i osudila ulazak proruskih, velikosrpskih snaga u Vladu”, rekli su naši izvori.

Poraz američke diplomatije

Činjenica od koje se ne može pobjeći je da je region zapadnog Balkana u mnogo goroj situaciji i stanju veće nestabilnosti nego što je bio prije nekoliko godina kada su na scenu stupili Eskobar, Hil i projekat Otvoreni Balkan. Stoga nije ni čudo što se spekuliše da oni predstavljaju ogromno razočarenje američke diplomatije, iako to nikad neće biti zvanično rečeno.

Eskobar je već skrajnut i u najboljem slučaju može da se nada ambasadorskom mjestu u nekoj južnoameričkoj državi, kao što je Paragavaj ili Kolumbija, đe će zbog prezimena moći dobro da se uklopi. Ostarelog Hila nakon Beograda po svemu sudeći čeka penzija, ali priča ne bi smjela da se završi samo na tome jer će SAD morati da dođu do odgovora na pitanja – zašto su Hil i Eskobar bili toliko bliski sa Vučicem, zašto su ga toliko podržavali i žmurili na hegemonizam, kriminal i pokušaj terorizma.

U Vašingtonu moraju da se zapitaju da li su Hil i Eskobar pogrešno procijenili situaciju, što ih čini veoma lošim diplomatama. Ili sa druge strane postoje koruptivni elementi u diplomatiji SAD, o čemu regionalni mediji i intelektualci pričaju i pišu već duže vremena. Za Ameriku je rješavanje tog pitanja veoma važno i time će O’Brajan morati da se ozbiljno pozabavi kad tad. Makar nezvanično.