Niko mu ne može pomoći

piše: Željko Vukmirović

Kosovo je, ipak, omiljena srpska farsa. Ima u toj produkciji raznih dostignuća, ali ništa kao Kosovo. I tu nikakvi politički pregovori, dogovori, uvažavanja raznih sporazuma, a onda i ta konkretna činjenica da na kosovskoj zemlji nijedan vid srpske suverenosti ne postoji, ništa ne pomaže. A tim povodom, niko im ne može pomoći. 

Stiče se utisak da kad god je nekom srpskom političaru dosadno ili ne zna što će od sopstvene nemoći, posegne za Kosovom. U ponudi su uglavnom prijetnje izdaleka, tako bliska lupetanjima, a sastavljaju se i folk pjesme koje će ostaviti samo trag po kafanama ili pod svadbarskim šatorima. 

Posljednje dvije decenije je bilo čak i onih koji su smatrali da je u srpskom svojatanju tuđih teritorija Crna Gora preuzela primat, ali od toga, bez obzira na sve počinjene štete, nije bilo ništa. Kosovo se u radovima aktuelnih srpskih političara uvijek vraća na velika vrata. Doduše, taj prag se ne prelazi. I za tako nešto ne postoji nikakva šansa.

Predvodnik ovih uvjerenja koja se u svako doba mogu svrstati u ozbiljne zdravorazumske poremećaje je bez sumnje srpski predsjednik Vučić. Ipak, jedinu zabavu koju ovaj političar nudi je ideja da sve svoje lične, a onda i državne političke poraze nazove nekim drugim imenom. Otuda i smišljanja geostrateških paketa, osmišljavanje alternativnih puteva koji bi zadržali Srbiju među zemljama pred vratima EU, dok se sve nade polažu na to da uzgredne političke i ekonomske malverzacije neće izazvati oštar evropski sud. Baš kao ni sva ulična prebijanja po gradovima Srbije, regionalni izvoz bezbjednosno interesantnih lica i druge dogodovštine. 

Svejedno, spominjanje Kosova je neizostavno. To je predstava bez koje nijedna režimska politička karijera u Srbiji ne bi ostala u životu niti ijednog časa. Prema dužini emitovanja prevazišla je i najdugovječniju špansku seriju „Ispričaj mi kako je bilo“ (Cuentame como paso) koja se prikazivala od 2001. do 2023. godine, a može se reći da je i sahranila neke od najjačih američkih, poput Simpsonovih, koji se emituju od 1989. godine. Ne, nije od 1389… 

Sad još samo da odgledamo kako će Vučić svoje nove angažmane sa Ukrajinom i Evropom da ispegla pred Rusima. Prvi ruski diplomatski prut po prstima je već dobio. Za sve u skoroj budućnosti, počevši od snabdijevanja ruskim gasom, trebaće mu neka velika čarolija.

Crna Gora neće biti abolirana od svih presuda trenutne srpske politike. Ta gnjavaža će potrajati. Širiće se srpske zastave po Zeti i Pljevljima, a otpriznavanja Kosova po lokalu će bar za malo uspijevati da naruši mir crnogorske svakodnevice. 

Biće dosadno. Biće naporno. Biće još puno pokvarenluka, kreiranih prevara, loših namjera. 

Vučić to može da izvede. Daće sve od sebe. 

I tu mu niko ne može pomoći.