Politika
POSLANICE SAGLASNE: Uvesti kodeks predizbornog ponašanja
Iako vlast i opozicija u Crnoj Gori rijetko nađu zajednički jezik, oko jednog pitanja su saglasni, a to je da je uvođenje Kodeksa ponašanja u izbornim kampanjama dobrodošlo. Pitanje postupanja učesnika izbora tokom kampanja odavno „bode oči“ čak i međunarodnim posmatračima, ali nije bilo nekih većih napora da se to pitanje konkretnije rješava. I posmatračka misija Kancelarije za ljudska prava i demokratske institucije (ODIHR), koja djeluje u okviru Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS) preporučila je da se razmotri pitanje uvođenja kodeksa, piše Dan.
Poslanica Demokratskog fronta (DF), Branka Bošnjak navodi u izjavi za Dan da je Kodeks ponašanja u izbornim kampanjama potreban, ali je pitanje da li bi se partije njega pridržavale.
“Mnogo više etike i kulture dijaloga nam treba u partijskim nadgornjavanjima, jer ponekad se pređe granica dobrog ukusa. Saglasna sam da nam je potreban Kodeks, ali je pitanje da li bi on se poštovao. Bojim se da bi to bilo mrtvo slovo na papiru. Treba vidjeti i uporednu praksu što se tiče sankcija, jer bez sankcija, nisam sigurna koliko bi zaživio. Često se„ne igra na loptu već na igrača“ i nerijetko se u tome pretjera što nije dobro. A danas se sve može objaviti i vrlo lako se i neistinama diskredituju ljudi”, istakla je Bošnjak.
Nadležnost jedne od radnih grupa skupštinskog Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu, čija je Bošnjak članica, između ostalog je i definisanje predloga kodeksa etičkog ponašanja u izbornim kampanjama.
Rad Odbora za izbornu reformu je produžen za kraj godine, ali trenutno nema kvorum za rad, jer ga je opozicija napustila.
Inače, s obzirom na bojkot parlamenta od strane jednog dijela političkih subjekata, teško je očekivati neki širi konsenzus o usvajanju ovakvih dokumenata u skorije vrijeme.
Poslanica Građanskog pokreta Ujedinjena reformska akcija (URA) Božena Jelušić navodi da je kodeks ponašanja nužan.
“Tu se uključuje čitav niz aspekata, koji su nastali sa participativnom demokratijom putem društvenih mreža i čitav taj rat, koji se vodi ispod površine, kao u vaterpolu, gdje su ti udarci ispod vode zastrašujući. To bi trebalo da bude obuhvaćeno kodeksom. Smatram da bi etički kodeks trebalo da bude etička samoregulacija političkih subjekata, koja treba na kraju da uspostavi kredibilitet sistema. Ako partije ne bi poštovale ovo i ukoliko bi rizikovali da im se pripiše neetičnost u ponašanju, to je njihova stvar, ali mislim da je kodeks je dna vrsta političkog rada na sebi i svom integritetu”, istakla je Jelušić.
Skupština Crne Gore usvojila je Etički kodeks poslanika 2014. godine, ali njegovi dometi su veoma ograničeni.
Poslanica Socijaldemokratske partije (SDP), Draginja Vuksanović Stanković ističe da su sve partije bile za donošenje kodeksa.
“Svi poslanici i danas, a i u prethodnom sazivu su bili za donošenje kodeksa, ali suština nije da se samo donese, već da se zaista implementira u kampanji. Ne treba da se donese kodeks, a da se političke partije ponašaju suprotno od njega, jer znaju da nema sankcija”, istakla je Vuksanović Stanković.
Naglasila je i da je prethodni skupštinski Odbor za izbornu reformu priveo kraju donošenje ovog kodeksa, nakon čega je pribavljena dokumentacija.
“Mislim da je dosta toga urađeno”, istakla je Vuksanović Stanković.