JOANIKIJEV ZANOS: Kad kriptokomunista brani pravoslavlje od đavolje misli i namjere

Piše: Vlatko Sekulović

Jovan Mićović, alijas Joanikije u svojoj poslednjoj besedi je za invaziju Ukrajine od strane Rusije okrivio  „protestantsku Evropu“, „bezbožničko zlo“, kojoj se metafizički, da citiramo Vladimira Gunđajeva, alijas Kirila, Moskovkog patrijarha, suprotstavilo pravoslavlje koje „ima lepotu, ima istinu, ima pravdu, ima milost, ima čoveštvo, bogoljublje i čovekoljublje“. Jovan/Joanikije pod bezbožnicima misli i na katolike, jer su oni u odnosu na pravu veru isto, tj. protestanti su se odvojili od katolika koji su se pre toga odvojili od jedine lepe, istinite, pravedne, milostive, čovečne i bogougodne pravoslavne vere, dakle protestanti su otpadnici prvobitnih otpadnika – katolika. Jovan/Joanikije kad kaže „Evropa“ misli na sve hrišćanske denominacije, bezbožnike i apostate (tj. otpadnike) od prave vere. Evropa je tim otpadništvom omogućila da se razviju ateizam i komunizam, prema Jovanu/Joanikiju, kao glavne pretnje pravoslavlju, izazvavši sada i rat u Ukrajini. Drugim rečima, prema verskoj terminologiji, ateizam i komunizam su delo đavola koji je obezbožio Evropu.  Jedino što nedostaje u ovoj besedi Jovanovoj/Joanikijevoj jeste identifikacija onih ličnosti kroz koje đavo „deluje“, odnosno onih koji su  sredstva egzegeze đavolje misli i namere. U tom smislu pomažu druge besede Jovanove/Joanikijeve, poput one gde veliča Nikolu Velimirovića, alijas Nikolaja, nazivajući ga pravim sledbenikom Sv. Save.

Pomenuti Nikola/Nikolaj je jasno izneo više puta ponovljeni stav da su glavne egzegete đavola Jevreji, odnosno i komunizam i ateizam su „izumi Židova, odnosno oca njihova đavola.“. Hermeneutički, iliti metodološki, ako Jovan/Joanikije veliča Nikolu/Nikolaja, onda mora imati dobar razlog, koji verovatno leži u prihvatanju učenja ovog potonjeg, uključujući i objašnjenja koje ovaj daje za razlog obezboženja Evrope (Zapada) ili kako ovaj objašnjava: „Evropejci, kršteni i miropomazani, potpuno (su se) predali Židovima, tako da židovskom glavom misle, židovske programe primaju, židovsko hristoborstvo usvajaju, židovske laži kao istine primaju, židovska gesla kao svoja primaju, po židovskom putu hode i židovskim ciljevima služe.“. Jovanu/Joanikiju najposle nije bilo dovoljno što je optužio za đavoljsku rabotu protestante i Evropu, tom optužbom obuhvatio je ne samo na pripadnike katoličanstva i judaizma, već je proširio svoj krstaški pohod i na  „ikonoborce“, tj. sve one koji u svojim bogomoljama ili ritualima ne prikazuju ljudske likove. Ovim targetirao i muslimane, posebno sunite, koji ne prikazuju ljudske likove u džamijama, niti imaju ikone. U svom zanosu i verskim parolama, mora se priznati, Jovan/Joanikije izrazio je neverovatnu lapidarnost u odbacivanju i dehumanizaciji oko pet milijardi ljudi koji se prepoznaju u protestantizmu, judaizmu, katolicizmu i islamu.

Ako pokušamo da razumemo ko su đavoljevi poslenici u ukrajinsko-ruskom sukobu, prema svedočanstvu Jovana/Joanikija, stvari stoje kompleksnije i nešto drugačije od očekivanog, kao što to obično i biva kad đavo upetlja svoje prste. Prema Jovanovom/Joanikijevom svetonazoru, tj. pogledu na svet iliti ideologiji, komunizam i ateizam, tj. đavo i njegovi učenici i dalje deluju, mešetare, ali to ne mogu činiti izdaleka, već moraju direktno upravljati vojnim snagama, tj. ne mogu iz Berlina, Vašingtona ili Velingtona komandovati, moraju imati svoje poslanike na „terenu“. Jasno je da je u tako jovanovićevsko/joanikijevsko shvaćenoj istini očigledni glavni izvršitelj đavolskog nauma Zelenski, ukrajinski predsednik koji je Jevrejin, dakle „đavoljev poslenik“. Međutim, delovanje đavola koje karakteriše lukavstvo i okultnost, tj. skrivenost, a koju samo prosvećeni mogu isprve shvatiti, jer je njima dovoljno samo da pokažu na đavola, obični „neprosvećeni“ smrtnici, kako bi dokonali prepredenost đavoljih uposlenika, moraju prizvati statistiku.

Prema istraživanju Pew Instituta 2019. godine Ukrajina je na „putu spasenja“ sa 31% visoko religioznog stanovništva, otprilike koliko i Srbija, 32%, a značajno više nego Rusija 17% gde mnogo manje ljudi sa apsolutnom sigurnošću veruje u Boga. Ova statistika ukazuje da su Rusi i Rusija ti koji su još uvek pod uticajem ateizma i komunizma i nisu spoznali Boga. Shodno tome Rusija je napala Ukrajinu koja je već odmakla na putu „isceljenja“ od neznaboštva kako bi je sprečila u tom naumu. Primenom savremene naučne discipline, statistike, u kombinaciji sa teleološkim (ciljnim) tumačenjem i verskim naukom, da đavo ne leži samo tamo gde ga očekujemo, već pre svega tamo gde ga ne očekujemo, dolazimo da onog neizrečenog, ali ipak nedvosmislenog Jovanovog/Joanikijevog ukaza: doglavni osumnjičeni egzegeta đavola i bezbožnik u ukrajinsko-ruskom ratu je u stvari Putin. Naime, ipak je Putin bio snažno indoktrinirani i motivisani član KPSS, kao i svaki drugi pripadnik KGB, probran radi stacioniranja na prvoj liniji fronta odbrane socijalističke ideologije, budućeg komunizma i Sovjetskog Saveza, u Istočnoj Nemačkoj. Štaviše, Putin ne može da sakrije svoju „pravu“ prirodu te i dalje javno izražava svoju nikad prevaziđenu traumu i bol za SSSR-om kako on sam kaže, „ko ne žali raspad SSSR-a nema srca“.

Hvalospev Ukrajini u kojoj su „duboki koreni pravoslavlja“, kako kaže Jovan/Joanikije, u kontrapoziciji sa tako shvaćenim Putinom, ipak nije dovoljno, te kako bi nam dodatno razjasnio stvari priziva i solidarnost sa Ukrajincima uzvraćajući Orestu Berezovskom, alijas Onufriju, mitropolitu Ukrajinske pravoslavne crkve, Moskovskog patrijarhata. Orest/Onufrije je, naime, bio na ustoličenju Jovanovom/Joanikijevom za mitropolita MCP, u Podgorici, i aktivno podržavao društvenopolitički pokret litija u Crnoj Gori, predvodeći ove u nekoliko navrata. Orest/Onufrije, je pak svoj stav prema invaziji Rusije na Ukrajinu jasno osudio rečima „da je neprijateljstvo Rusije prema Ukrajini rat“, a ne „specijalna vojna operacija“, te zauzeo vrednosni stav „sveštenici nemaju pravo da rat opravdavaju verskim parolama“. Orest/Onufrije zahteva od Putina, koga je uporedio sa Kainom, da obustavi ratna dejstva, a od Ukrajinaca da brane svoju zemlju. Shvatajući koliko je teško ukrajinskim pravoslavcima suprotstaviti se ateistima i komunistima, koji su pušteni s lanca, Jovan/Joanikije je kriptično iskazao gde su u ovom sukobu pripadnici „prave, istinske, miroljubive, čovekoljubive, itd.“ vere, u konfuziji.

Kako Jovan/Joanikije u svom shvatanju sveta miri stav da treba podržati Oresta/Onufrija, koji poziva na odbranu Ukrajine kojom rukovodi Jevrejin Zelenski (egzegeta đavola), a istovremeno i Vladimira/Kirila, sa kojim su u duhovnom jedinstvu, a koji podržava „specijalnu vojnu operaciju“  kriptokomuniste Putina (egzegeta đavola), je izvan moći dokučenja „neprosvećenih“ i „neposvećenih“. Prosvećenje i otkrivanje misteriona moraćemo da pričekamo dok svojom milošću Jovan/Joanikije ne prekine muke neizvesnosti kojima smo ophrvani u ovim tragičnim vremenima progona dva i po miliona ljudi, uništenja ukrajinskih gradova i sela, i nuklearne pretnje ruskog rukovodstva  postojanju čovečanstva koje je Bog stvorio prema svom obličju, kako propoveda hrišćanstvo.