Otvoreni Balkan = Zatvoreni svijet

Piše: Boban Batrićević

Ponašanje Gabriela Escobara po pitanju odnosa Sjedinjenih Američkih Država prema Balkanu naliči ponašanju Angele Merkel prema Putinu. Poznato je da je Merkelina „Gaspolitik“ toliko ojačala Putina da je odlučio pregaziti Ukrajinu. Ono što je Merkelova radila petnaest godina srušilo se prelaskom prvoga ruskog tenka na teritoriju ukrajinske države. Evropa, SAD i Velika Britanija konačno su „zakukale“ nad svojim činjenjem, ali se njihova vjera u Putinove kohabitacijske kapacitete plaća ukrajinskom krvlju. No da je patogen virusa Angele Merkel ostao u pristupu balkanskoj politici, vidi se iz djelanja visokoga predstavnika američke politike za Balkan, Gabriela Escobara.

Njegova vjera u Vučićev projekat „Otvoreni Balkan“ i njegovo povjerenje u srpski evropski put uveliko zabrinjavaju balkanska društva, naročito ona čiju evropsku perspektivu blokira upravo Vučićeva politika – Crna Gora, Bosna i Hercegovina te Kosovo. Zašto Escobar gura „Otvoreni Balkan“? Američki stratezi jednostavno nemaju vremena da se u kontekstu ukrajinskoga rata bave Balkanom. Tu je napravljena prosta računica – prorusku Srbiju privoljeti i pritiskati uz Evropu a zauzvrat joj dopustiti hegemoniju u regiji. Sve bi to bilo razumljivo da je srpsko društvo istinski evropsko i prozapadno. Sve analize javnoga mnjenja iz te zemlje pokazuju podršku Putinu procentualno istovjetnu podršci koju ruski lider ima u Rusiji. Sve ključne srpske institucije, gotovo sva intelektualna elita, gotovo svi mediji te glavni obavještajno-propagandni štab ruske politike na Balkanu – Crkva Srbije – ne kriju svoju rusofiliju. Kako je onda gospodin Escobar zaključio da je Srbija višestruko evropska zemlja – ne može nam biti jasno, osim ako se nije konsultovao s ambasadorom Francuske u Crnoj Gori, Njegovom Ekselencijom Christianom Thimonierom koji je veoma važnu cyber platformu za borbu protiv dezinformacija uručio uredniku glavnoga proruskog portala u Crnoj Gori i rektoru Univerziteta Crne Gore. Pa ako takav rektor može biti digitalni štitonoša, što Vučićeva Srbija ne bi bila „proevropska“.

U Escobarovu odnosu prema zapadnobalkanskoj politici posebno zabrinjava to što se ne radi o čovjeku koji je nov u svome poslu već o diplomati koji odlično zna kakve je genocidne radnje preduzeo velikosrpski nacionalizam krajem XX vijeka. A Srbija se s tom svojom prošlošću ni kao društvo ni kao država nikad nije suočila. Štoviše, njena elita je upregla sve mehanizme ne bi li od agresora Srbiju predstavila kao žrtvu ratova na prostoru ex YU.

Zašto Amerika vjeruje u srpski „prelazak“ na Zapad? Zato što je Bidenovoj administraciji neophodno izaći pred američku javnost i pokazati neku formu integracije Balkana budući da je Trump tu regiju i te kako držao u kampanji kao potencijalno žarište. Za suštinu se izgleda nema kad. Formalno – to će biti neka vrsta EU za siromašne. Da uđete u zemlje članice inicijative, umjesto sat-dva čekaćete znatno manje, lakše ćete iz Srbije dobiti posao na primorju, lakše ćete iz Albanije doći da živite u Bosni, imaćete brži transport s Kosova za Makedoniju. I to je to. Suštinski, otvoriće se velika siva zona između EU i Rusije, oaza za šverc, smutne radnje i organizovani kriminal. Iako Escobar, dok hvali Srbiju, kudi Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu za korpuciju, upravo će „Otvorenim Balkanom“ procvjetati korupcija. Jer što mogu koruptivni režimi kad se udruže? Postaju Liga Korupcije! Premiership! U strateškom pogledu, od „Otvorenoga Balkana“ najviše će profitirati Srbija budući da će joj luke, putevi i radna snaga regiona postati dostupni kao da su njeni.

Dok pojačava svoje nade u evropsku perspektivu Srbije i integrisanje u „Otvoreni Balkan“, pozivamo gospodina Escobara da se podrobnije informiše o unutrašnjem stanju u Srbiji. Neka prvo odgleda talkshowe s Happy TV i Jutarnji program TV Pink, potom neka se o ratu u Ukrajini upozna s Dnevnika RTS-a, a dok śedi na wc šolji i duma o balkanskim teritorijama valjalo bi da prelista Informer, Politiku ili Blic, svejedno. Potom neka se raspita o partijskome zapošljavanju, korupciji i kriminalu unutar Vučićeve stranke, stanju demokratije, ljudskih prava i slobode medija. I pred veče, kad krene u molitvu, neka upali radio Crkve Srbije da čuje kako se onđe lijepo sanja o Srpskome carstvu bez Drugoga. Glas srpskih popova je smirujući. Tada će shvatiti što je za nas, Bosnu i Kosovo ulazak u takve integracije. Jednostavno – „Otvoreni Balkan“ je nova Ukrajina!