GURANJE ILI ODBACIVANJE CRNE GORE U EU Evropska politička trpeljivost na ispitu

Ako bi posmatrali isključivo zvaničnu retoriku i površinski prebirali po političkom angažmanu nosioca aktuelne vlasti, morali bismo zaključiti da je treća garnitura „oslobodilaca“ u izvršnoj vlasti, predvođena formalno Milojkom Spajićem, neformalno Andrijom Mandićem i Beogradom, stvorena da Crnu Goru ugura u Evropsku uniju (EU).

Izvještaj Evropske komisije (EK) za Crnu Goru iz novembra prosto je odisao „pozitivnim vibracijama“ kada je u pitanju evropski put Crne Gore. Nakon silnih izjava evropskih zvaničnika koji su u superlativu govorili o našem evropskom putu, postalo je jasno da je EU krenula u ofanzivnu kampanju zalaganja za proširenje.

Već smo pisali da su sve prilike da Crna Gora, uz Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, mora po ubrzanom modelu doći do članstva u EU, jer su evropski zvaničnici konačno shvatili da ne smiju ostavljati prostor za djelovanje „trećih zemalja“, a tu se prije svega misli na Putinovu Rusiju. Dakle, idemo evropskim putem po principu guranja i moranja, sve ostalo su samo nijanse.

Nema problema sa guranjem u EU

Aktuelna crnogorska vlast nema nikakvih problema sa takvim pristupom EU, makar kad je u pitanju zvanična ulizivačka politika i još snishodljivija retorika. Stvorena od prosrpskih i proruskih političkih stranaka, umrežena na projekat „srpski svet“ koji pod raznim imenima više od 30 godina dominira destabilizacijom regiona, ponizna pred srpskom crkvom koja se u istom vremenskom roku profilisala kao interesni politički, materijalni i militantni koncept, može samo da uživa u konačnom evropskom sudaru sa geostrateškim rasporedom na obodima Unije.

Crkva Srbije i evropske vrijednosti

A kada smo već kod te SPC, ako izuzmemo nekoliko neformalnih izvještaja Odbora EU za spoljne poslove, ispod radara uporno prolazi „svetosavski problem“ koji već decenijama predstavlja generator destabilizacije u Crnoj Gori.

Tu se prije svega misli na militantno svetosavlje, čiji je glavni promoter crkva Srbije, poznata pod akronimom SPC. Ali nema veze, aktuelna vlast računa da će EU to zanemariti u kontekstu geopolitičke potrebe uguravanja Crne Gore u Uniju. Dakle, samo još jedna stavka u fascikli „ugurati Crnu Goru u EU“.

Izuzetna trpeljivost

Tako da se logično nameće zaključak da evropska edukacija sadašnje crnogorske vlasti, pak, podrazumjeva izuzetnu trpeljivost. Igra žmurke ne smije biti narušena. Nevolja te igre je jedino u tome što Evropa lako otkriva ovdašnje problematične učesnike. I pristaje dodatno da zažmuri na ispostavu providnih populističkih akrobacija.

Prijem Crne Gore u EU je investicioni ciklus koji ide u prilog evropskom autoritetu na podneblju Balkana.

Spajke i Novica – politički šibicari po ukusu EU

Ipak, zaduženja trenutne crnogorske vlasti i njihova uporno loša ekonomska politika, a bar po iskazanoj dobroj volji Evrope, ne predstavljaju nenadoknadiv materijalni gubitak u odnosu na mogući politički i geostrateški poraz koji bi uslijedio nakon eventualne propasti proširenja Unije. 

Iako je, uistinu, zaista teško ignorisati toliko ekonomskog neznanja i populističkih vrludanja sa kojima raspolažu sadašnji crnogorski premijer i njegovi najbliži saradnici. Tim povodom, evropska tolerancija prevazilazi sva očekivanja. Dok formalni premijer Spajić i ministar finansija Novica „sumnjiva diploma“ Vuković gotovo na dnevnom nivou dokazuju kako nikad u životu nisu prisustvovali predavanjima o inflaciji, a kamoli položili predmet koji bi iziskivao znanje o tom ekonomskom terminu.

Srpsko-ruski asovi za sektor bezbjednosti

Nešto slično je i sa pogledom na razmještaj istaknutih prosrpskih i proruskih asova na vodećim položajima. Tu već politička trpeljivost Evrope probija plafon. Kao, dajmo šansu srpskim nacionalistima u crnogorskoj vlasti, lični interesi ih uvijek mogu približiti prozapadnoj politici. I to, počevši od glavnog eksponenta srpske politike u Crnoj Gori Andrije Mandića, uopšte ne izgleda kao bezazleno razrješenje.

Rajo Evropa i izaslanik za Evropu Johan Satler

Posebnu zanimljivost za Evropu predstavlja crnogorski sektor bezbjednosti. Tu smo već na pragu toliko skoncentrisanog kukavičluka i diletantizma da je miješanje zvanične srpske politike i interesa prvo što sapliće evropsku toleranciju. Ovo se posebno ogleda u učinku partije Demokrate koja rukovodi bezbjednosnim sektorom i koja redovno ističe svoj doprinos potpisivanju nerazumnog ugovora sa srpskom crkvom koji je, takav kakav je, apsolutno nepoznat ijednoj demokratiji u svijetu. Takva poniznost, ipak, predstavlja neprihvatljivo opterećenje za evropski sistem vrijednosti.

I tu se opasno sužava prostor za uživanje sadašnje izvršne i zakonodavne vlasti na račun neophodnih geostrateških interesa. Evropa ne mora da trpi primitivizam. A ni kalkulativne smišljotine sa izborom sudija ili provokacije u opstrukciji projekta izgradnje kolektora za koji je opredjeljen evropski novac.

Evropo poguraj

Na kraju, Evropa sama bira sagovornike. A i odbacuje.

Ali, jasno je da Evropa mora da trpi zbog geopolitike, jer na kraju valjda shvataju da ako oni ne „ulete“ ostavljaju raznim Putinima brisan prostor da žestoko zakuvaju evropske prilike preko regiona Zapadnog Balkana, tako podložnog čuvenom kremaljskom malignom uticaju.

Crnoj Gori i trećoj garnituri „oslobodilaca“ u izvršnoj vlasti takvo stanje stvari savršeno odgovara. Zato samo trebaju da se pretvaraju i poniznom demagogijom nastoje da zamagle oči EU, da ne vidi ono što je nemoguće ne primijetiti. 

I da se, onako beskorisni i umišljeni, nadaju da će Evropa nastaviti i dalje da gura. 

Sa uvijek raspoloživim i pratećim odbacivanjem na ramenu… 

Aktuelno