Ništa od tajni, samo rasulo

piše: Željko Vukmirović

Nema naročitih balkanskih tajni za Evropsku uniju. Vjerovatno se na ovom podneblju ne bi kladili samo na to ko će koga da prevari ili izda. Sve ostalo je poznato. I sve je već viđeno. I učinak „srpskog sveta“ i provala korupcije i razni oblici destabilizacije i sve prateće smišljotine. I nijedna od tih predstava nije nerješiva. 

Zato se može smatrati da početak nove kalendarske godine obećava sasvim izvjesne pomake u pravcu boljitka, bez obzira na trenutnu lokalnu ponudu i najavu tobože radikalnih promjena. 

Prosrpske i proruske partije u Crnoj Gori su prošlu godinu finiširale fijaskom. Čak, sve što im je preostalo je da spas potraže u odlaganju, institucionalnoj pauzi, nametnutom praznovanju od dvije trećine mjeseca, tek da se stvari malo slegnu i promašaji ispeglaju. Ionako, osim nekog servisiranja raznih prijetnji, nemaju baš čime da se pohvale. 

Trenutni predsjednik crnogorske Skupštine Andrija Mandić je savršeno svjestan pravila igre. Posebno iz razloga što mu je onaj lični odabir predstavljanja sebe kao evropskog konzervativca toliko tanka i providna priča da već u startu iziskuje podsmijeh. Zato se malo zavrtanja ušiju diletantima u lokalu nameće kao upriličena prelazna forma. Zapravo, za Raja Evropu, svako odlaganje stvarnosti, svako prolongiranje rješenja, te svako usporavanje bilo kakvog doprinosa evropskim integracijama predstavlja sasvim prihvatljivu varijantu procesa opstanka na vlasti. I brige za sopstveni zadnji dio leđa.

Ona najluđa igranka sa navodnim sukobom između Mandića i koalicionog saborca Kneževića okončana je očekivano trivijalno, Milančetovim bacakanjem „po žena“ na botunskoj livadi i sada već čuvenim hapšenjem koje se nikada nije dogodilo. A jedno političko partnerstvo je stiglo do neslućenih razmjera besmislenosti koje sada valja dotjerivati, krečiti, pakovati s mašnicom i ponovo „jače nego ikada“ staviti u promet. 

Mada, kakva su nesuvisla saopštenja Milančetove partije DNP, te nebulozna verzija o komandnoj ulozi predstavnika Kuzu grupe u policijskoj akciji u Botunu, ozbiljno preispitivanje jednog naizgled običnog političkog angažmana je sasvim legitiman postupak. Uz to, pogubljeni Milanče nikako da već jednom sazna kako je Deniz Albarjak kojoj se obraća u muškom rodu zapravo žena, inžinjerka i uvaženi autoritet u oblasti zaštite životne sredine. A i da se njegove optužbe na račun jedne turske državljanke i njene uloge u određivanju rada crnogorske policije zasigurno ne mogu pripisati tek nekakvom trabunjanju ili priči u afektu. A i niti bilo kakvoj političkoj neozbiljnosti. 

Svejedno, shvatili ste. Sve puca od optimizma u prvim danima nove kalendarske godine. Jer, fijasko prosrpskih i proruskih partija prevazilazi uobičajene gubitničke razmjere. 

A to već nijedno Mandićevo odlaganje i institucionalna pauza ne mogu da ispeglaju. 

Još kad im je Spajke zbrisao u pravcu aerodroma preko blokade kružnog toka, ovdašnjim doajenima Vučićeve posluge nova godina uopšte ne sluti na dobro. 

I tu nema nikakve tajne za Evropsku uniju. Ima samo rasula za „srpski svet“.