Samo sprdnja sprdnju stiže

piše: Željko Vukmirović

Gradonačelnik Saša Mujović je samo to što jeste. Nema tu mnogo mudrosti. Baš kao što povodom spominjanja njegovog imena i učinka nema nekih nedoumica oko postojanja evenualnog autoriteta ili ličnog integriteta. Zapravo, politika koju reprezentuje Mujović je trend na nivou države, slabo da tu ima bilo čega progresivnog, niti u društvenom interesu. 

Najluđe od svega je Mujovićevo isticanje uspjeha. Tako smo i saznali da je neophodni kolektor u Botunu finansiran sredstvima Evropske unije ili čišćenje kanala Mareza koje bi moralo biti redovna obaveza gradskih vlasti, odjednom podvig koji dugujemo baš gradonačelniku Mujoviću. Dečko razvaljuje. 

Još samo da povjerujemo kako je izvršna vlast u Crnoj Gori predvođena predsjednikom Skupštine Andrijom Mandićem i njegovim ministrima, a onda i realizacija premijera Spajića i njegov set izmišljotina koje nam nemilice prosipa stvarno najzaslužniji za proces evropskih integracija. Teže malo. 

Mujoviću se može samo priznati da je obezbjedio prostorni plan prema kojim je planirana izgradnja na desetine crkava koje će pripadati crkvi Srbije. Ovakvo raspolaganje gradskim zemljištem u korist religijske zajednice koja negira državu Crnu Goru i crnogorsku naciju teško da može zaslužiti neko pristojno ime. 

I to bi bilo sve od Mujovića. 

Sada, valjda na red ide kuknjava u susret očiglednog gubitka vlasti. Važeća farsa sa pomodnim i upravo nevjerovatnim zaklinjanjem u Evropsku uniju nije ništa do bezobzirno očuvanje fotelja i pozicija moći. Kako na lokalnom, tako i na državnom nivou. A svi mi bi, opet valjda, trebali da povjerujemo kako interesi srpske crkve i projekta „srpski svet“ nemaju blage veze s tim. To se već zove nemoguća misija. 

Skoro sve političke stranke, a koje se grebu za goli život od Nove srpske demokratije, zapravo su najviše profitirale u trenutnoj totalnoj destabilizaciji države. Danas te stranke opstaju isključivo zahvaljujući servilnosti i potpunom odsustvu integriteta. Malo prema Raju Evropi, malo prema ućutkivanju koje im stiže sa evropskih adresa. I savršeno ih ne zanima što su lišene svakog povjerenja. Sve te uslužne stranke su u redu ispred blagajne. Gradonačelnik Mujović je bio tu samo da pripomogne. Sudbina fudbalskog kluba Budućnost ili bezobzirno odugovlačenje realizacije Bulevara Vojislavljevića su možda i ponajbolji primjeri diletantizma i oholosti gradske vlasti. Još kada se tome pridoda i fantazija Velje brdo, samo je nebo granica. 

A Mujović? Mogao je ostati samo kupač. Trebalo je to da uradi. 

Ovako, samo sprdnja sprdnju stiže.