VUKAŠIN PEROVIĆ: Džak za antistres terapiju

“Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi”, reče Valtazar Bogišić.

Grbu je načinjela crkva iz Srbije, anticrnogorske stranake u Crnoj Gori i stranake koje su se pričom o pomirenju i poštenju dokopale glasova. I tako se iz tog konglomerata skrpljenih političkih suprotnosti pojavio Zdravko.

Svi su oni znali da ovaj flašougodni borac sa pravopisom nije dorastao fukciji, ali su svi imali svoje razloge da ga podrže. Svi su računali na to da mogu da ga kontrolušu.

Vlada je priča za sebe. Ne zna se ko je od koga gori, ko više muti, prodaje, kupuje, uništava, posrbljava…

Juče je prvi put Zdravko rekao što stvarno misli. Iako ne shvata odakle on tu đe se obreo, ipak je umislio da on o nečemu odlučuje. Onako zbunjen i nedorastao situaciji, otvorio je srce. I što je najtužnije, ništa nije pogriješio.

Laži i nemoral jesu glavna karakretistika sadašnje vlasti. Od kad su ga izabrali, jasno se vidi lažna podrška trenutne većine. Nemoralno je i podržavati nekoga, za koga kažeš da je nesposoban, lopovčina i kojeg svakodnevno napadaš.

Zdravko je i bio tu da Front liječi frustacije jer nije dobio očekivane pozicije. Da Dritan radi Zdravkov posao, pokušavajući da dokaže sebi i drugima da od njega sve zavisi. Služi i Bečiću da ostane dosljedan u nedosljednosti, pa ga brani napadajući ga ili ga napada braneći ga.

Da bi se upotpunio teatar apsurda, javio se četnik koji odlučuje o Trinaestojuskoj nagradi, da i on popljuje po Zdravku. Svi ga izbručiše, izlupaše, “smijeniše”…

Sad je vjerovatno svima lakše. Samo se čeka, da kroz Joanikija prozbori Vučić i da Zdravko bude arhiviran.

Ko će biti novi srpski poslušnik? Oće li to biti mlađani Lekić? Je li to ta svježa krv koja treba da zaokruži srpski svet?

A mi gledamo u šoku i nadamo se da ćemo se što prije trgnuti iz ovog košmara.