SVJETSKA BANKA: Ekonomski oporavak će najduže trajati u Crnoj Gori

Crnoj Gori biće potreban najduži period za ekonomski oporavak od svih zemalja regiona, čak i uz uslov da ove godine zabilježi značajan oporavak turističke privrede, opominju u januarskoj publikaciji Svjetske banke (SB) “Globalne ekonomske perspektive”.

Svjetska banka je procijenila da je crnogorska ekonomija u 2020. godini imala realni pad od 14,9 odsto, da bi u ovoj godini mogla imati rast od 6,1 odsto, a u 2022. rast od 3,9 odsto. Zbog prošlogodišnjeg pada bruto domaći proizvod (BDP) sada ima nižu osnovicu i morao bi da ima rast od 20 odsto da bi dostigao nominalni iznos iz 2019. godine.

Prema projekcijama rasta iz izvještaja SB, to bi se moglo desiti tek u 2025.

Najbrži oporavak, prema projekcijama SB, imaće Srbija čija je ekonomija u prošloj godini imala pad od dva odsto dok se u 2021. godini prognozira rast od 3,1 odsto, čime bi matematički već ove godine imala BDP na nivou iz 2019.

Ekonomija Hrvatske, koja takođe ima veliki zavisnost od turizma kao i Crna Gora, u prošloj godini je, navedeno je u izvještaju, pala za 8,6 odsto. Iz Svjetske banke očekuju da će ekonomije ove države u ovoj godini imati rast od 5,4 odsto, a u narednoj od 4,2 odsto, čime bi se vratila na nivo iz 2019. godine.

BDP Bosne i Hercegovine lani je imao pad od četiri odsto dok bi, prema projekcijama SB, njegov realan rast u ovoj godini iznosio 2,8, a u narednoj 3,5 odsto. Za dvije godine bi se, prema ovim projekcijama, oporavila i ekonomija Albanije koja je prošle godine imala pad od 6,7 odsto, jer se ove godine očekuje rast od 5,1, a u narednoj od 4,4 odsto.

Do 2023. godine i nivo BDP-a Makedonije bi mogao biti vraćen na pretkrizni nivo, jer je lani imao pad od 5,1 odsto, dok se ove godine očekuje rast od 3,6, a u narednoj od 3,5 odsto.

Kosovu će trebati tri godine za nominalni oporavak, jer je lani imao pad ekonomije od 8,8 odsto, dok se u ovoj godini očekuje rast od 3,7, a u narednoj od 4,9 odsto.

SB podsjeća da su najteže pogođene pandemijom one države čije ekonomije u velikoj mjeri zavise od usluga i turizma, kao i one koje imaju jake trgovinske ili finansijske veze sa eurozone, dok su manje pogođene i brže će se oporaviti ekonomije zasnovane na proizvodnji i poljoprivredi.