Dogodine na saučešće

Piše: Danilo Brajović

Čitate kolumnu koja je satirični pregled zadnjih 7 dana rada i nerada, aktera javnog života, po izboru autora. Ugao posmatranja je Crnogorski – »C« veliko, ako se razumijemo?

Zbog satire ćete u tekstu naići na riječi zbog kojih se neki zgražavaju, vjerovatno jednako kao ja kad čitam sterilna partijska saopštenja u stilu konstatacija. 

Ne znam ima li književnost pravac »konstatacionalizam« ali bi trebalo, kad smo već kod jezika, debelo razmisliti o tome. 

To vam izgleda ovako:

Neko od dežurnih na vlasti nešto zasrbijanči (Šaranović poljubio popa u ruku). A onda krene čitava salva reagovanja u kojima se naznačava da je Šaranović poljubio popu ruku, pa na dalje ide sloj građanskog zgražavanja, evropskog osuđivanja, i konstatacija da je Crna Gora po Ustavu sekularna država.

Sprdajte se s njima, kakva crna ozbiljnost?

FANTAZMAGORIŠITE!

Čitate na svoju odgovornost.

Eh te devedesete…

Crna Gora je, znamo, ušla u višepartizam, što je samo po sebi donijelo – demokratiju. Mada to zapadno čudo nije nikad trebalo puštat’ na ove prostore, jer plodove demokratskog uzrastanja vidimo na djelu (prim.aut.).

A možda ipak ne vidimo?

Prenosi zasijedanja Skupštine Crne Gore su tada bili gledaniji od holivudskih blokbastera. Dodouše oni koji se śećaju tih epizoda nose na plećima popriličan broj godinica…

Sa višepartizmom i demokratijom, prirodno je došlo oslovljavanje sa »gospodine« umjesto »druže«, kultura dijaloga u replikama. 

Najviše problema sa inkluzijom demokratije u Crnu Goru je imao prvi predśednik višestranačkog saziva parlamenta, Risto Vukčević. Koji je jednom, kad je opozicija napuštala zasijedanje, ispratio ih sa riječima: »Izlazite izdajnici!«

Svega je tu bilo. Uz, moram napomenuti, jedan ipak akademski nivo rasprave, koji tu prvu višestranačku skupštinu dižu na novo Doma lordova, u odnosu na ovu sprdnju koja se danas dešava u Parlamentu.

Jedna od nezaboravnih scena je replika Mira Vickovića sa nekim od poslanika, mislim da se prezivao Šabotić. Predśedava nezaobilazni guru parlamentarizma Sveto Marović. Ispred njega gong sa onom toljagicom, pa kad nastane kakva graja u sali, on tuče onom toljagicom u gong uz prigodno: »Molim, molim«.

Tema je bila Crna Gora, razimjenjena su dva kruga replika i u završnom, Šabotić poentira:

»Na kraju gospodine Vickoviću, ja sam 25% musliman, 25% srbin, 25% Jugosloven i 25% Crnogorac.« Reče i śedne.

Digne se Vicković, vidno zbunjen. I kako mu teče vrijeme, počne sa: »Gospodine Šabotiću«… Odjednom se okrene put predśedavajućega i drekne:

»Gospodine Maroviću«! (Sveto strekne, već je bio naposla zaspao i kaže: »molim?«)

»Oćete li usaglasit gospodu Šabotiće e se sa četvoricom rvati ne mogu!«

Ipak, ono zbog čega je ova replika, koja je izazvala salve smijeha i u sali i van nje, interesantna je – ovaj procentualni račun. Nažalost, reklo bi se da i danas postoji neka funkcionalna zavisnost pomeđu procenata i guzice.

ZAŠTO JE GUZICA ĐAVO?

Neki od starih mudraca, mislim da je u pitanju Racionalista Konfuzije, je jednom rekao:

»Da je Bog dobar, ne bi nam montirao guzicu«.

Higijene teksta radi, u daljem tekstu za guzicu ćemo koristiti naziv »napast«. 

Razmislite: Da li vam je nešto, što punite tri do pet puta dnevno, a praznite jednom, potrebno? Pa bolje da nas je napravio na baterije ili solarni pogon, nego što nam je tu napast u formi motora sa unutrašnjim sagorijevanjem nakačio.

Znate za onu Bodlerovu – »Najveća đavolova lukavština je u tome što nas je ubijedio da ne postoji.« Da oprosti uvaženi pjesnik što ga dovodim u vezu sa njenom napasti, ali ima logike.

S time što iskreno mislim da sam odužio svoj dug civilizaciji, te kad se bude nominova Trump za Nobela za mir, mene metnuti isto za Nobela – pa viđite za čem, poslije sljedećih pasusa:

Očito je đavo nevidljiv. Ili baš nije tako?

Prije bi bilo tačno reći – nemoguće ga je viđeti.

Zašto?

Jer, kako gođ da se obrnete, guzica vam je ozada (od pozadi). 

Eto poente: Nešto čemu služiš čitavoga života, a ne vidiš ga, niti si svjestan da to postoji u formi napasti, što može biti do đavo koji te je iskušavao?

Inače Napast ima uticaja na sve što se tiče ljudskoga bitisanja. Prije svega ona je šef svijema organima. Jer kad se ona zatvori (opstipacija), koža se znoji, srce lupa sve dok se napast ne otvori. A najveća prevara koju nam je napast = guzica = đavo, podmetnula je da čak ni moderna nauka ne definiše nju kao organ.

Naravno, dalje istraživanje pokazuje da je napast prisutna i drugim segmentima ljudskog bitisanja, osim digestivnog trakta i nus proizvoda istoga. Primjera radi, ekonomska matematika poznaje »interesni račun« – jednostavnije rečeno obračun kamate.

Ma se NAPAST mnogo bolje razumije u te račune.

Pa mi sad nampanu (na um pade) na jednu »mitingašku« iz devedesetih: CRNOGORAC 100%.

Taj i takav je totalni antitalenat za ekonomiju, jer njegovo procentualno jednoumlje, ruralnost, njegov pećinski nacionalizam, sve je to za svaku osudu!

Treba ga satrijeti, jer našem modernom i uskoro evropskom društu ne trebaju podjele.

NEGO POBJEDE

Reče Ljaljo: »Da nam se nikad ne ponovi vrijeme u kojem se vjerskom poglavaru pokušavalo zabraniti da bude ustoličen u svojoj Crkvi«

SVOJOJ?

Ovo je iz njegove čestitke Joanikiju (kojega na Cetinje od milošte zovemo Đa’onikije, pred sudskim organima zbog prikrivanja pedofilije u SPC).

I on bi da se miri. Primijetili ste tu pojavu? Svi bi da se mire. 

Prvo Ljaljo, niko njemu ne brani da se ustoliči u svoju crkvu. Eto mu je u Srbiju pa neka đelje kako gođ oće. SPC je u Crnoj Gori asimilatorska, okupatorska crkva, čiji je jedini cilj da se Crnogorci prevežu u Srbijance odnosno »Srbe« kako oni to vole da kažu.

Plus je u pitanju Manastir Cetinjski, koji su sagradili Crnojevići kad Srbije a i njene crkve na mapi bilo nije.

Pa to u SVOJOJ preimenuj u NAŠOJ.

Mada tvoja i moja definicija NAŠEGA se odavno razilaze.

Ipak i Joanikije (kojega na Cetinje od milošte zovemo Đa’onikije, pred sudskim organima zbog prikrivanja pedofilije u SPC), šef nebeskog nadleštva – briljira:

»I ovaj događaj na Cetinju je bila velika radost. Poslije ustoličenja bilo je sve preplavljeno radošću…«

Đa’onikije: Ako uračunamo suze kao radosnice ima logike. Samo što su ove bile od suzavca. I kad si nedostojan da i ovaj bezobrazluk izjaviš, namjesto da se stidiš, moram se zapitati:

JE LI IKO IKAD ISPITAO POTENCIJAL TAMJANA KAO OPOJNE DROGE I ZAŠTO NE?

I vi ste nalećeli na snimak sa panela »30. avgust – šest godina kasnije, đe su u glavnim ulogama onaj čije ime mi je odvratno pomenuti, kum Filipov, brat Džihanov, tu je i Milanče Knežević, a priča se o formiranju vlade Rukoljuba Krivokapića? Kratko: Da, prva osvježivačka vlada je napravljena u crkvi!

Toliko o tome. I čojstvu i junaštvu.

1852. godine Daniloodlučuje da se ne zamonaši i postaje Knjaz, čime razdvaja svjetovnu i duhovnu vlast.

Po svjedočenju Milana Kneževića, 168 godina kasnije, pop (Risto) »oslobodiocima« koji su »prigrlili slobodu« postavlja nosioca liste, koji kasnije postaje prvi tandaramandatar osvježivačke vlade?

ĐE STE SPAJKE GROME I JAKOVE GROMOBRANU?

Prvo je Spajić izjavio da je hibridni rat počeo, ili tako nešto. Iz najmanje dvije države u regionu. Milatović, koji predśedava Savjetom za odbranu i bezbjednost, odmah zakaza śednicu istoga za 31. avgust.

Ali stiže otpis od kabineta premijera da treba prvo zakazati śednicu Vijeća za nacionalnu bezbjednost. ali do danas nema informacije da je zakazana.

Osim da mene (meni) ovo liči na mjerenje kojemu je duži, ne to što ste pomislili, nego mandat, da sam namjesto bilo koga ko želi da sabotira put Crne Gore u EU, ne bih jednoga eura potrošio na hibridni rat.

Dok je vas dvojice, ne treba nam ni rata, ni hibrida!

Onu dvojicu neću da pominjem. Bečira i Raonića. Njih ne može KOMATSU maći ili razdvojiti od onoga čega su se dočepali.

Nemah plan da pomenem ratnoga zločinca.

Ipak moram, ne njega nego saučešće. 

Milanče bre, je zbog neodložnih obaveza, otputovao u USA bre, Mandić to završi telegramom koji to nije, Vučiću je baš ta dva dana kad se kutara oko sahrane, predśednik Kazahstana tu, ama nema se kad za nos dofatiti, čak ni Joanikije (kojega na Cetinje od milošte zovemo Đa’onikije, pred sudskim organima zbog prikrivanja pedofilije u SPC) nije opalio nikakvu doksologiju vezano za sa’ranu?

G-đa Marta Kos je odložila put u Srbiju zbog ovoga o čemu pisah.

Svratite do Crne Gore – jedva Vas čekamo. Da Vam Rajo Evropa objasni da nije kao predśednik Parlamenta uputio saučešće.

On je dobar, loš i zao. Ali je nekako neodoljivo – evropski. Ka’ to tu!

A vijest za da se ukleše na spomenik? Na spisku »srpskih« planova u agendi »dogodine« dodaje se još jedna stavka:

Dogodine na saučešće.

Ajde ga sad ti junače budi racionalan u opštoj konfuziji, reče jednom stari mudrac Racionalista Konfuzije.

Do sljedećeg poneđeljka…